Prenosi se da je Abdullah ibnul Mubarek išao na hadž, pa kada je došao u Kufu ugleda jednu ženu koja je perutala patku. Abdullah pomisli kako je to uginula patka, pa o tome zapita ženu, a ona reče:
- Jeste, ja sam je našla mrtvu i hoću da je pripremim sebi i svojoj djeci za večeru.
- Allah je zabranio ono što je uginulo!
- reče Abdullah.
- Ima već tri dana kako ja i moja djeca ništa nismo jeli, pa nisam ni imala drugog izbora.Abdullah povede svoju devu koja je hila natovarena hranom, odjećom i drugim potrebštinama, te ode kući te žene i reče joj:
- Uzmi ovu devu i sve što je na njoj, vama je potrebnija nego meni!Onda se Abdullah ibnul Mubarek vrati u svoj grad i te godine nije ni otišao na hadž. Pošto mu je deva nedostajala on je dugo putovao do kuće, i desi se da je stigao baš kada i hadžije koje su te godine bili na hadžu.
Kada ljudi koji su dočekivali hadžije počeše i njemu čestitati obavljanje hadža, on im reče: - Ja nisam obavio hadž ove godine!
- Onda jedan od hadžija reče:
Subhanallah! (Slavljen neka je Allah!) Zar mi nisi u Meki čuvao one stvari dok sam ja išao u to i to mjesto?
Drugi hadžija dodade:
- Zar mi nisi dao vode na onom mjestu?
Treći reče:
- Zar nisi sa mnom kupovao tu i tu robu?
Abdullah im začuđeno odgovori:
- Ja ništa ne znam o tome što govorite!
Te noći on u snu vidje čovjeka koji mu reče:
- O Abdullahu! Allah je primio tvoju sadaku i poslao Meleka u tvom suretu (liku), pa je on za tebe obavio hadž, jer si onu sadaku dao iskrena nijjeta, tražeći u tome Allahovo zadovoljstvo i nagradu od njega, a ne nešto od ovosvjetskih nagrada i uživanja!
Naročite se na:
Objavi komentarje (Atom)
Ni komentarjev:
Objavite komentar