TRI ISKRENA PRIJATELJA

Za vrijeme halife Memuna življahu u Bagdadu tri prijatelja. Međusobno su se jako pazili. Jedan je pripadao porodici Hašimovića. Bajram je bio na pragu, jedan je bio u teškim materijalnim prilikama. Žena mu reče: » Druže! Ako smo mi dužni trpiti, nisu naša djeca. Srce mi se cjepa kada ih pogledam i vidim bljede i slabo odjevene. Šta ću im reći i kako ću ih razgovoriti, sutra kad osvane Bajram i kad vide kako su komšijska djeca vesela i nagrizdana. Traži kakva bilo načina i izbavi nas iz ovoga stanja. Muž je razmišljao šta da učini. Sjeti se svojih prijatelja i odluči obratiti se Hašimoviću i zatražiti novaca u zajam. Napiše pismo Hašimoviću, obrazloži mu svoje stanje i zamoli ga da mu dadne nešto novaca u zajam ako ima. Hašimović mu pošalje kesu u kojoj bijaše 1000 zlatnih dinara. On je bio sav radostan. Ali mu u taj čas dođe pismo od drugog prijatelja u kome mu opisuje svoje stanje i moli ga za zajam ako ima i koliko može. Ovaj mu odmah pošalje posuđenu kesu i u neprilici šta će reći ženi, izađe u čaršiju. Kad se je obnoć vratio kući, žena ga nije ukorila i ako je znala šta je učinio. Tek što je sjeo kad se pomoli Hašimović i plačući ga zamoli, da mu izpriča šta je učinio sa posuđenom kesom novaca. On mu izpriča sve potanko na što Hašimović odgovori: » Bogami, kada si mi poslao pismo i zatražio zajam, poslalo sam Ti ovu kesu a ja više nisam imao ništa. Obratio sam se našem trećem drugu i zamolio zajam. Ali na moje veliko čudo, on mi posla onu istu moju kesu koju sam ja poslao Tebi. Iz ovoga sam razumio naše stanje i požrtvovalnost, zato sam kesu opet donio, da bratski podjelimo.Otvori kesu i prvo, dadne ženi prvoga druga 100 zlatnih dinara kao nagradu, jer nije ukorila svoga muža kad je poslao kesu drugom prijatelju. Sebi zadrži 300, a ostaloj dvojici dade po 300 zlatnika. Za ovu bratsku ljubav i potpomaganje čuo je i Memun, pozvao ih sebi i carski nagradio.

S arapskog: F. Hadžibajrić (Priredio: Nijaz Salkić) Objavljeno u „Novom Beharu“ 1930. godine.